Masaaki Hatsumi

Dobrodošli na stranicu posvećenu čoveku čiji su život, rad i neumorna posvećenost omogućili da drevne tajne nindžicua i samurajskih škola prežive i postanu dostupne ljudima širom sveta. Dr Masaaki Hatsumi je jedna od najfascinantnijih i najznačajnijih figura u savremenom svetu borilačkih veština.

Ovo je priča o njegovom putu, njegovom legendarnom učitelju i filozofiji koja stoji iza Bujinkana.

1. Rani život, obrazovanje i potraga za istinom

Masaaki Hatsumi (rođen kao Yoshiaki Hatsumi) rođen je 2. decembra 1931. godine u gradu Noda (prefektura Čiba, Japan). Od najranijeg detinjstva pokazivao je svestranost i izuzetnu energiju.

Tokom mladosti, Hatsumi se bavio različitim sportovima i disciplinama — igrao je fudbal, bavio se gimnastikom, boksom i atletikom. Upisao je prestižni Univerzitet Meidži (Meiji University) u Tokiju, gde je diplomirao na smeru za pozorišne studije (drama).

Pored akademskog obrazovanja i ljubavi prema umetnosti, Hatsumi je proučavao i tradicionalnu japansku medicinu. Specijalizovao se za Seikotsu (tradicionalna japanska kiropraktika i nameštanje kostiju), i decenijama je uspešno vodio sopstvenu kliniku u gradu Noda, pomažući pacijentima tokom dana i noći.

2. Ulazak u svet Budō-a (borilačkih veština)

Hatsumijev ulazak u borilačke veštine bio je podstaknut duboko ličnim razlozima. Kako sam navodi, njegov otac je bio alkoholičar, zbog čega je mladi Hatsumi osetio snažnu potrebu da nauči kako da se zaštiti i stekne fizičku i mentalnu sigurnost.

Počeo je grozničavo da trenira sve dostupne borilačke discipline modernog Japana:

• Džudo (Judo): U kojem je dostigao visok nivo i stekao zvanje 4. dan. Kao mladić, podučavao je džudo američke vojnike u vojnoj bazi Zama. Tokom ovog perioda shvatio je da su krupniji zapadni vojnici imali veliku fizičku prednost, što ga je navelo da se zapita o realnoj efikasnosti sportskih borilačkih veština u situacijama na život i smrt.
• Karate, Kendo i Aikido: U potrazi za dubljim, praktičnijim znanjem, Hatsumi je stekao crne pojaseve i u ovim veštinama, ali je i dalje osećao da modernim sportskim verzijama nedostaje istorijska dubina i realna borbena primenjivost.

Ova potraga ga je konačno odvela do Ueno Takašija (Ueno Takashi), majstora tradicionalnog borilačkog sistema (Kobudō). Nakon što je Hatsumi savladao sve što je Ueno mogao da ga nauči, učitelj mu je rekao da u oblasti Kansai (Zapadni Japan) živi čovek čije su borilačke sposobnosti i znanje o oružju daleko iznad bilo čega što je ikada video. Taj čovek bio je legendarni Tošicugu Takamacu.

3. Susret sa "Mongolskim Tigrom" i 15 godina učenja

Godine 1957, u svojim srednjim dvadesetim godinama, Hatsumi je otputovao u grad Kašivabara (Kashiwabara) u prefekturi Nara kako bi se susreo sa Takamacuom. Ovaj susret je zauvek promenio njegov život. Hatsumi je kasnije opisao da je odmah prepoznao da je Takamacu "onaj pravi" — živa legenda i autentični ratnik.

Takamacu Sōke (1889—1972), u Japanu poznat kao "Jutaro", a u Kini pod nadimkom Moko no Tora (Mongolski Tiger), bio je čovek neverovatne životne priče. Proveo je deset godina na početku 20. veka boreći se i preživljavajući u Kini i Mongoliji, gde je učestvovao u brojnim borbama na život i smrt.

Vikend hodočašća u Naru

Da bi učio od Takamacua, Hatsumi je pokazao neverovatnu istrajnost i čeličnu volju:

• Putovanje dugo 15 sati: Svakog vikenda, tokom punih 15 godina, Hatsumi je putovao vozom od svog doma u Noda Sitiju (Kanto regija) do Kašivabare u Nari (Kansai regija).
• Beskompromisan trening: Trening kod Takamacua nije podrazumevao nikakvo sportsko zagrevanje. Radilo se odmah, često sa pravim, oštrim mačevima (Shinken). Takamacu je učio Hatsumija da u realnoj borbi nema vremena za zagrevanje; borba počinje trenutno i telo mora biti spremno u svakoj sekundi.
• Odnos "Učitelj - Učenik" (Ishin Denshin): Takamacu je često u šali Hatsumija nazivao "Mushikera" (Insekt). Ipak, među njima se razvio odnos duboke ljubavi, poštovanja i duhovnog razumevanja koji prevazilazi običan prenos tehnika. Takamacu je prepoznao Hatsumija kao svog jedinog istinskog naslednika i posvetio je poslednje godine svog života tome da mu prenese celokupno nasleđe devet škola.

4. Legendarni "Sakki" test i nasleđivanje devet škola

Nakon godina rigoroznog treninga, Takamacu je odlučio da testira Hatsumijevu intuiciju i sposobnost da oseti opasnost bez upotrebe čula — test poznat kao Sakki (ubilačka namera).

Jednog dana, dok su sedeli u sobi, Takamacu je rekao Hatsumiju da zatvori oči i meditira. Takamacu je potom tiho izašao iz sobe. Koristeći tehniku nečujnog kretanja (Shinobi-Iri), Takamacu se prikrao Hatsumiju sleđa sa oštrim i starim mačem u rukama. Sa vrha dvorane, Takamacu je izveo iznenadan i smrtonosan rez nadole (Jumonji Kiri).

U tom deliću sekunde, Hatsumi je osetio neopisiv osećaj opasnosti, instinktivno se bacio u stranu i izveo kolut napred. Kada je otvorio oči, iza sebe je video Takamacua sa spuštenim mačem i osmehom na licu. Takamacu mu je rekao: "Imaš osećaj". Predao mu je taj mač i ubrzo nakon toga mu dodelio zvanje Menkyo Kaiden (potpuno majstorstvo) i imenovao ga za naslednika svih devet škola.

U martu 1958. godine, Takamacu je zvanično preneo zvanje Sōke (velemajstor / glava porodice) za sledećih devet istorijskih škola na Masaakija Hatsumija:

1. Togakure-ryū Ninpō (34. Sōke)
2. Gyokko-ryū Kosshijutsu (28. Sōke)
3. Koto-ryū Koppōjutsu (18. Sōke)
4. Shinden Fudo-ryū Dakentaijutsu (26. Sōke)
5. Kukishin-ryū Happō Bikenjutsu (28. Sōke)
6. Takagi Yoshin-ryū Jūtaijutsu (17. Sōke)
7. Gikan-ryū Koppōjutsu (18. Sōke)
8. Gyokushin-ryū Ninpō (21. Sōke) (takođe navođeno kao 21. Sōke u nekim linijama)
9. Kumogakure-ryū Ninpō (14. Sōke)

Nakon smrti Tošicugua Takamacua, 2. aprila 1972. godine, Hatsumi je osnovao Bujinkan dōjō u čast svog učitelja, objedinivši ovih devet tradicija u jedan jedinstven i skladan sistem borbe i življenja — Bujinkan Budō Taijutsu.

5. Renesansni čovek i svestrani umetnik

Masaaki Hatsumi je u svetu poznat ne samo kao ratnik, već i kao pravi renesansni čovek čija kreativnost i intelekt ne znaju za granice. Njegov životni stil savršeno oslikava ideal drevnih ratnika koji su balansirali veštinu ratovanja sa prefinjenim umetnostima:

• Slikarstvo i kaligrafija: Hatsumi je priznati majstor tradicionalnog japanskog slikarstva tušem (Sumi-e) i kaligrafije. Njegovi radovi krase dōjō-e širom sveta, a prepoznatljivi su po dinamičnom, slobodnom stilu koji prenosi energiju borilačkog pokreta na papir.
• Pisanje i publicistika: Autor je više desetina knjiga o borilačkim veštinama, nindžicuu, filozofiji, zdravom životu i istoriji. Njegova dela su prevedena na brojne svetske jezike i predstavljaju neprocenjiv izvor znanja.
• Rad na filmu i televiziji: Tokom 1960-ih i 1970-ih godina, Hatsumi je bio glavni stručni konsultant i koreograf borbi za legendarne japanske istorijske filmove, uključujući čuveni filmski serijal "Shinobi no Mono". Takođe je glumio u popularnim dečijim TV emisijama i serijama o nindžama, čime je doprineo demistifikaciji i ispravnoj popularizaciji ove veštine.

6. Ključne filozofske poruke i učenje Hatsumi Sōkea

Hatsumi dōjō nikada nije posmatrao kao mesto za puko učenje tehnika nasilja. Njegova filozofija je duboko humana, okrenuta očuvanju života, mira i ličnog razvoja:

"Krajnji cilj istinskih borilačkih veština jeste očuvanje mira i slobode. Borilačke veštine služe za održavanje sreće i prenošenje tog iskustva sreće na druge. Upravo zbog očuvanja takvog duha postoji Bujinkan dōjō." — Dr Masaaki Hatsumi.

Neke od najvažnijih lekcija koje nam Hatsumi Sōke prenosi kroz trening uključuju:

• Nepokolebljivo srce (Fudōshin - 不動心): Sposobnost da ostanemo mirni, stabilni i neustrašivi pred opasnošću, nepravdom ili životnim izazovima. Trening tela (Taijutsu) je alat za izgradnju ovog stanja uma.
• Srce punom milosrđa (Jihi no Kokoro - 慈悲の心): Hatsumi naglašava da istinski ratnik mora posedovati benevolentno srce. Razvijanjem saosećanja i ljubavi prema prirodi i ljudima, borac prevazilazi sopstveni ego i usklađuje se sa univerzalnim poretkom stvari.
• Samo kreni i nastavi (Keep Going / Perseverance): Na pitanje šta određuje veličinu jednog ratnika, Hatsumi uvek odgovara jednostavnim, ali dubokim rečima: "Samo nastavi dalje. Istraj na pravom putu." Ova upornost je ono što je održalo tradiciju živom hiljadu godina.

7. Bujinkan danas i zaveštanje za budućnost

Danas, nakon decenija putovanja svetom, održavanja stotina seminara (Taikai) i obučavanja generacija učenika, dr Masaaki Hatsumi se povukao iz aktivnog podučavanja. Prenoseći titule Sōkea i administrativnu odgovornost za pojedinačne škole na svoje najstarije japanske učenike (Shihane), Hatsumi je osigurao da svaka od devet tradicija nastavi da živi u svom najčistijem i najautentičnijem obliku.

Hatsumi Sōke danas živi mirnim životom u Nodi, posmatrajući kako drvo Bujinkana koje je zasadio pre pola veka širi svoje grane u svim delovima sveta, povezujući ljude različitih kultura, jezika i nacija pod jednim ratničkim srcem.

Za sve nas u dōjō-u, Hatsumi Sōke ostaje večni izvor inspiracije, podsetnik da borilačka veština nije samo borba, već prelepa umetnost življenja u harmoniji sa prirodom i samim sobom.